Žak prkosi vetru

Leto i raspust su na pomolu ali Lina ipak skriva neku duboku tugu u sebi. U danasnje vreme gotovo da niko vise ne pise pisma ali devojcica sa salasa i baka Irma iz Australije ih svakodnevno razmenjuju. Niko ne razume kakva je to cvrsta veza izmedju njih dve kada se vec godinama neumorno dopisuju. Zar ne bi bilo jednostavnije i brze poslati poruku ili pismo putem emaila ili se cuti telefonom? Ali za baku i unuku to ne dolazi u obzir.
Nista ne moze zameniti pismo zapecaceno u koverti. Iscekivanje i ustreptalost dok se ono otvori, sarena markica i crni pecat ukazuju na ogromnu razdaljinu koja ih deli, miris koze koji isparava sa hartije, suza koja je kanula i razmazala hekticne redove i reci koje verno prenose osecaje. A sta se sve desava tamo u daljini to ona svakog dana cita svom drugaru, strasilu za ptice po imenu Zak. Pisma verno opisuju tajanstvenog decaka Kou iz plemena aboridzina koji se spustio sa planine Uluru pa im se cini kao da ga oduvek poznaju.
Ali niko od njih ni ne sluti da upravo ta pisma poseduju carobne moci koje ce se zastitnicki nadviti nad njima kod prve pogibeljne opasnosti.