Kraljevo pismo

Iako mu je selo poverilo svoje stado, Philip potajno prizeljkuje obavezu dolicniju pravom muskarcu. Sa svojih sesnaest godina najradije bi krenuo sa preostalim mladicima u boj. Mnogi se vise nikada nisu vratili iz desetogodisnjeg rata ali za njega je bilo casnije izgubiti glavu za otadzbinu nego obavljati posao primeren kakvom starcu. Ali jednoga dana ce se posreciti pastiru pa ce susresti princa na obroncima Najaca.
Vec je neko vreme bezuspesno trazio kurira, bilo je gotovo nemoguce naci nekoga ko bi uspeo neopazeno da prodje kroz neprijateljske redove bez da privuce na sebe pozornost. Princu zapadne momak za oko pa nameri da ga posalje kod kralja u Pariz uz napomenu da je pismo od ogromne vaznosti. Od njene sadrzine zavisi sudbina citavog naroda i ni po koju cenu ne sme pasti u neprijateljske ruke. Tako se Philip uputio daleko na sever bez prilike da se oprosti.
Ruke su mu podrhtavale od uzbudjenja dok je dodirivao zapecaceno pismo. Koliko ga je samo razdirala zelja da sazna kakva se tajna krije u njemu. Ponesen tim plemenitim osecajem ogledao je pismo na plamenu svece dok se nocima skrivao po sumama kako bi bio izbegao poglede znatizeljnika. Kako je samo zeleo da razdere purpurni pecat sa otiskom princevog prstena i svojim ocima procita ispisane reci. Ali cast i pokornost svom voljenom kralju mu to nije dozvoljavala.
Sto je primicao blize Parizu s'tim je njegovo odusevljenje sve vise splasnjavalo. Zima i sneg su se vec uveliko spustili na krovove Pariza kada je zakucao na dvorsku kapiju. A onda kada je konacno bio na svom cilju moralo je sve doci drugacije. Samo par kitnjasto ispisanih reci su cinili sadrzinu pisma. Sadrzinu koja je za pastira bila sramotni udarac u lice. Udarac njemu i svakom sirotom coveku koji je zadnju paru odvajao od svojih gladnih usta i davao je kralju kako bi opremio vojsku.
Ali novac se nije trosio na vojsku vec se gomilao u kraljevskoj riznici. Preplavljen stidom i razocarenjem drznuo se na ono sto se niko nikada nije usudio, da iskrenom recju osudi princa. Iako je ucinio sve kako bi pismo sigurno stiglo na odrediste, ono sto je izgovorio je za kralja predstavljala samo jedno. Izdaju!Mladalacke iluzije o plemenitosti krune, o nuznosti rata i pogibiji mladica rasprsnule su se kao mehur od sapunice.